У протеклих месец дана посетили су нас средњошколци и студенти, наши стипендисти.
Поносно и са пуним правом кажемо „наши“, јер то јесу. Деца наших запослених, стипендисти, наши амбасадори данас и наше колеге сутра.
Поносно и са пуним правом кажемо „наши“, јер то јесу. Деца наших запослених, стипендисти, наши амбасадори данас и наше колеге сутра.
Од средњошколаца, студената стоматологије до докторанада техничких наука, могли бисмо рећи да смо тог дана имали право академско дружење. Академске и породичне, јер је свако од њих дошао у пратњи родитеља, који су им, будући да су запослени у Металферу, обезбедили не само стипендије, већ и континуирану подршку у изградњи своје будућности. О поносу, срећи и задовољству наших запослених сувишно је говорити, нису могли да сакрију блиставост у очима. То је за њих велика ствар, можда и највећа, јер се ради о будућности њихове деце.
Ми, пак, нисмо хтели да причамо о „тешким” темама тог дана, оценама, испитима, само смо хтели да упознамо „новаке” и поново се дружимо са познатим лицима. Помало стидљиви, нервозни, баш као бруцоши на испиту, у почетку нису много причали, али су у пријатној атмосфери, оснажени присуством родитеља, на крају срећно позирали у објектив фотографа.
Нису они једини били задовољни, наше задовољство је било још веће. Тај сјај у очима поносног родитеља, поносног радника, био нам је сигнал. Сигнал да радимо праву ствар и да наша визија заиста има смисла.
Нису они једини били задовољни, наше задовољство је било још веће. Тај сјај у очима поносног родитеља, поносног радника, био нам је сигнал. Сигнал да радимо праву ствар и да наша визија заиста има смисла.
